Canon EOS 10D, 70-200IS @70mm
f/8, 1/320, iso-200
Taj cijeli dan duvao je jugo i dominirao je neki čudni i umirujući žuto zeleni ton. Nisam previše boravio na primorju za vrijeme juga tako da ne znam da li je to nešto karakteristično ili pak posebno, no na mene je ostavilo veoma lijep utisak. Šetajući po plaži “Ričardova glava” u Budvi pažnju su mi privukli udarci talasa u zidine starog grada, konkretno spoljni zid crkve Santa Maria in Punta (IX v.). Izgledali su veoma moćno, valjda je utisak pjenušanja još više pojačao tamni ton zidina.
Proveo sam oko 40ak minuta loveći “onaj pravi” trenutak. Zanimljivo je da sam u tom vremenu uspio pronaći i šemu po kojoj talasi udaraju i mogao sam da predvidim trenutak udara, kao i poziciju nadolazećeg talasa. Kući sam se vratio mokar do pojasa jer sam čučeći u pjesku i loveći taj trenutak previdio jedan talas. Ništa strašno, samo sam gledajući zidine kroz tražilo na fotoaparatu osjetio kako nivo vode ispod mene raste… Nije mi žao zbog toga, jer je tako uspomena na taj trenutak kompletna :)
Komentari 3
Nadam se da aparatoru nije ništa bilo :)))
Super ulovljen trenutak… isplatilo se čekanje…
Ma kakvi, sve je prošlo bez posljedica. Fora je što to nije bio udar talasa, i upravo je to ono što me prevarilo, jer u pitanju je bio tihi podmukli talas, a taj ne udara, već se privuče i samo osjetiš da si do pojasa u vodi – a čučao sam, pa mu je bilo lako da me “savlada” :)))))))
Hehhe… ma nek je stroj u životu… :)))
Ostavi svoj komentar
You must be logged in to post a comment.