Dan za danom, mjesec za mjesecom, pretvorila se ova pauza u pravi godišnji odmor. Već pola godine, skoro ni slova od mene. Gomila otvorenih pitanja, pomalo praćena klimatskim promjenama i globalnim zagrijavanjem pomogla mi je da se totalno povučem u sebe i tamo se potpuno izgubim.
Kako je sve počelo?
Želio sam da doradim svoj sajt. Da sredim galerije, uvedem novu organizaciju i dizajn koji sam u glavi već odavno složio, ali čim bih pokušao da sve to realizujem, nešto bi zafalilo. Zadatak je bio i da obradim gomilu fotki, i ko zna šta još, a sve je stajalo u mjestu jer nisam mogao da se smislim i presječem. E da, trebalo je da smislim i novi logo, koji je već davno smišljen i razrađen, ali mu je nedostajao onaj završni dodir. I tako je vrijeme prolazilo… dan za danom, mjesec za mjesecom, a ja sam uživao u toj meditaciji. Srećom, i tome je došao kraj.
Uskoro ću malo više da pišem o tome. Kad kažem uskoro, ovaj put mislim na dan-dva. Završio se moj nezasluženi polugodišnji odmor :))))
Komentari 3
“dan-dva” ?
kao .. ne znamo se :P
Hhehehe… ajde baš da vidimo taj dan-dva :))))
pozdrav che… :)))
Niste ni svjesni koliko sam motivisan da bude bas za dan dva :))))))
Trackbacks & Pingbacks 1
[...] dva dana sam pisao o mom polugodišnjem odmoru koji je prijetio da se pretvori u duboki zimski san. Evo jednog od [...]
Ostavi svoj komentar
You must be logged in to post a comment.