Veoma skeptičan prema ovom konvertoru, valjda zbog problema koje sam imao sa ranijim verzijama (v3 i manje), odlučio sam se da ga ipak probam. Adobe Camera Raw v4 je došao integrisan u Photoshop CS3 paket i to je glavni razlog što sam mu dao još jednu šansu :)
Pokazalo se da je Adobe napravio odličan posao kupovinom tehnologije jednog od najboljih u ovoj oblasti, Pixmantec RawShooter-a i integracijom njegovih dijelova u svoj CameraRaw sistem.
Razočaran u Bibble Pro nastavio sam moju potragu za “onim pravim”. Nije bilo lako jer sam sve programe za raw konverziju, na koje bih naletio u tom periodu, gledao kroz prizmu RawShootera. Po preporuci nekoliko drugara odlučio sam da probam i Phase One Capture One PRO.
C1 PRO je imao veoma dobar sistem organizacije. Trebalo je samo malo vremena da povežem podešavanja i način kako funkcioniše sam program. Kupio me je nakon samo petnaest minuta rada sa njim.
Nakon što je Adobe “ugasio” RawShooter, očajan i razočaran što će ovaj program lagano da izgubi podršku, dodatno razočaran dotadašnjim verzijijama Adobeovog CameraRaw-a (v3 i manje), počeo sam da tragam za novim mezimčetom. Odlučio sam se za Bibble Pro po preporuci drugara koji je već duže vremena obrađivao raw u njemu.
Sjećam se njegovog pojavljivanja kao da je bilo juče. Veoma skromno, bez previše reklame, za kratko vrijeme nametnuo se svojim kvalitetom i jednostavnošću. Zavolio sam ga na prvi pogled. Bio je program koji me je “ubjedio” da je RAW bolji od JPEG-a. Perfektni detalji i oštrina, dobar balans bijele, odlična i veoma logična orgranizacija. Prosto nevjerovatno da je programče od samo 4-5MB moglo da bude tako moćno. I družili smo se dugo. Čak i danas ga preporučujem svima koji imaju fotiće starije generacije, jer je to alat koji zaista odlično radi svoj posao.
Čak i danas JPEG je jedan od najpopularnijih i najrasprostranjenijih formata, bar kada je fotografija u pitanju. Razlog zašto je to tako leži u sposobnosti njegovog algoritma da veoma dobro “spakuje” informacije što za posledicu ima fajlove relativno male veličine i fotografije koje na prvi pogled nemaju vidljivih gubitaka koji inače nastaju usled JPEG kompresije. Već na drugi pogled iskaču neki ozbiljni nedostaci. Veoma slaba dinamika sa svega 256 nijansi po kanalu je često nedovoljna, a uz nju je prisutan i problem degradacija kvalitete koja je posledica JPEG kompresije (lossy algoritma), posebno u slučaju naknadnog snimanja (što je veći broj snimanja to je veća i degradacija fotografije).
RAW nam zato dolazi kao naručen. Njegova prednost ne leži samo u većoj dinamici i sposobnosti da fotografija ne gubi na kvalitetu usled kompresije. Postoje i drugi formati namjenjeni rasterskoj grafici (npr. TIFF) koji su po tome mnogo kvalitetniji od JPEG-a, no bio bi veoma krupan zalogaj prepustiti manipulaciju takvim fajlovima bilo kom fotoaprat današnjice, prije svega zbog veličine tih fajlova.
Pokazao se kao idealan format jer je pružio mogućnost da proces generisanja fotografije potpuno preselimo iz fotoaparata u digitalnu mračnu komoru, tj. računar. Jednostavno RAW je format koji nudi najveću fleksibilnost u procesu nastajanja digitalne fotografije i njenoj obradi.
U pitanju je serija tekstova namjenjena onima koji žele da saznaju nešto više o RAW formatu ili još uvijek imaju dilemu oko toga da li da koriste ovaj format za snimanje svojih fotografija. Pokušaću da zapišem neke moje misli i razmišljanja vezana za ovu temu, kao i iskustva proistekla iz mog dvogodišnjeg korištenja ovog formata i alata za njegovu obradu. Nema nikakvih puno sličica i smajlija, obični sirovi tekst i dosadna priča :)
Prije nego napravim mini pregled programa namjenjenih za razvijanje (konverziju, izvlačenje, pretvaranje, obradu) RAW-a, pokušaću da odgovorim na pitanje šta je to RAW format i da navedem neke njegove prednosti i nedostatke.
Lako :)
U vrijeme kada je počela moja zaljubljenost u digitalnu fotografiju nije bilo kao danas. Nekako mi se čini da je danas svega više. Nažalost isto mi se čini da je dosta toga nepotrebnog dostupno, da se dosta toga ponavlja i da sve to zatrpava one stare dobre i korisne stvari koje čine život slatkim. Može se pronaći dosta tekstova na ovu temu, svi se oni manje više bave teorijom i u gomili informacija propuste ono najbitnije.
Zaraza planetama zapravo je počela veoma davno. Nažalost, nikad nisam imao dovoljno vremena da takvo nešto temeljno oprobam. Ulje na vatru dolila je Mrgudova Planeta Konzum. Poslije nje više ništa nije bilo kao prije, ostala je jaka želja da se napravi nešto makar slično.
Obzirom da sam većinu svojih panorama do sad sastavljao u Realviz Stitcher-u bio sam veliki skeptik po pitanju upotrebe Photoshopovog alata poznatog kao Photomerge. Nisam bio nimalo oduševljen dosadašnjim verzijama tako da ni od ove nove nisam očekivao nikakav spektakl. Pravila igre bila su veoma jednostavna — ko je želio veliku preciznost i tehničku perfekciju do sada bi na takve stvari gubio dosta vremena.